U duhu praznika i pijanstva

 -Gde si do sad?

-Molim?

-Izvini, u jednom momentu sam pomislio da nećeš doći kući. Čekam te već satima.

-Zašto? Šta hoćeš od mene sad?

-Moram da razgovaram sa tobom.

-Nemamo o čemu, samo se skloni i pusti me da uđem u zgradu.

-Mislim da neću imati sledeću priliku da te sretnem nasamo. Molim te.

-Nisi me ni sad sreo, već presreo. Idi, samo. Odavno mi nemamo o čemu da pričamo.

-Važno je, moraš da me saslušaš.

-Nema toga što ja moram a da se tiče tebe,  samo me pusti.

-Nije trebalo tako da zvuči, želeo bih da me saslušaš. To je poslednje što od tebe tražim.

-Idi kući, bre, Božić je.

-Čekao sam te satima, napraviću scenu ako treba, ali razgovaraćemo!

-Jesi ti pijan?

-Neću ništa pokušavati, obećavam, samo da razgovaramo.

-Samo si mi još ti danas falio.

-Neću se smiriti dok ne budemo razgovarali.

-Ne pada mi na pamet da pričam ovde sa tobom.

-Hajde sešćemo u kola, samo par minuta.

-I posle toga sam te se rešila za sva vremena?

-Ako ti tako želiš.

-Obećavaš?

-Obećavam!

-Dobro. Hajde, pričaj.

-Ovo je baš loše počelo, sad više ne znam kako da nastavim. S tobom uvek  sve pogrešno ispadne.

-Naravno, opet je do mene.

-Gledao sam te večeras. Kad bi samo znala koliko si lepa. Toliko si se smejala.

-Ovaj razgovor definitivno ide u pogrešnom pravcu.

-Ne, sačekaj. Nemam skrivenih namera. Poznajem te bolje nego što bi oboje želeli. Znam da sam za tebe umro kad sam se oženio.  U stvari, i ranije. Toga sam bio svestan ono veče kad sam …

-Dobro, ima li ova priča poentu?

-Da.  Sa mnom se nisi smejala mnogo, mada nisi ni imala nešto prilike. Znaš, nisu svi rođeni da bi bili srećni, bar ja tako mislim i to je ono po čemu ćemo se uvek razlikovati, kako onda, tako i sad.  U ono vreme mrzeo sam se zbog…pa imao sam bar na desetine razloga za to, a danas iz svega tek nekoliko i svi imaju veze sa tobom. Gledam te kad god mi se ukaže prilika i svaki put vrebam tvoj osmeh kao hijena plen. I svoj opstanak  i svoju mržnju hranim njime.

-Da ne preteruješ malo? I koliko pamtim od poslednjeg puta ti si sad srećan čovek?

-Dobro mi ide, ne mogu da se požalim. Koliko god ludo vreme bilo, posao opstaje, to si čula sigurno. Porodica mi je na okupu i zdravlje nas sve služi, samo ponekad me uhvati panika, bio sam loš prema tebi i pitam se kad će me zbog toga stići neka kazna.

-Jesi ti to postao vernik???

-Drugačije je kad imaš dete. Bio sam spreman da mi se u životu dogode svakakva sranja, ali nisam bio spreman na to da mi bude dobro.

-I šta sad hoćeš od mene?

-Hoću da ti kažem da sam tu za bilo šta što ti treba u životu. Imam priliku da uradim neke stvari.

-Ti to mene zajebavaš?

-Moram da znam da si mi oprostila.

-Dobro je, ipak je sve ovo samo  zbog tebe, na momenat mi se učinilo da ima možda neke veze i sa mnom. Kao što reče – umro si, idi i budi srećan pokojnik, a ja  od tebe tražim samo jednu uslugu – da kad me sledeći put vidiš, ne izlaziš iz svog groba.

….

Koliko god veče bilo prijatno, a vi pijani za vreme praznika ne šetajte sami ulicama, ljudi se povampire samo zato što imaju čudne snove i znaju gde živite, pa vi umesto da zaspite posle prijatnog dana i pijanstva završite budni kuckajući o duhovima iz flaše.

Advertisements

9 mišljenja na „U duhu praznika i pijanstva“

  1. Треба праштати дефинитивно,иамо сам и ја сличну сцену ових дана,лакше је када се прашта.Мора се наћи та нека обнављајућа снага у себи.Тешко је али није немогуће.Опроштено је и ајд сада свако својим путем

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s