Arhive kategorija: izvolite, dosolite

kišna priča

 nije to tuga

 

216362_122263997850979_100002021398974_174753_3262475_n

Osećam kako šaka ulazi u moju utrobu i izvlači je celu.
Ne, nije mi potkačeno srce, ono je još ostalo i lupa poput doboša u ogromnom, praznom holu.
Kao slabić, ne buni se, nastavlja i dalje da voli, jer da ima imalo snage bunilo bi se, mrzelo, stalo.
Međutim, odzvanja u mojoj glavi i samo njega čujem, dok prstima prelazim preko lica i napipavam grimasu, koja prerasta u histerični smeh ali onaj što se ne čuje.
Glas ne može da preskoči zid iskrivljenih usana.
Ostaje utišan u gluvim odajama i rupi u kojoj više ništa ne stanuje.
I ne boli me što volim, već što verujem.

Skupim se u ćošak tuš-kade ispod mlaza vode i plačem bez onog što se tobož zovu suze, a onda umivena se pogledam u ogledalo i vidim kako se poput šminke razlio preko celih obraza dugogodišnji san, toliko velik da je uspeo stati na deo lica (dva obraza i natečene podočnjake).
I ne zna se šta je tužnije, to što sam sve te godine sanjala tako malo ili što za sve te godine nisam uspela ostvariti ni tako malo.
Tražim tad onu šaku iz utrobe da mi iščupa obraz, vid, misao, nek zagrabi što više i pusti kroz prste da iscuri, nek se otvori negde nad liticom i baci sve.
Ništa neće naći upotrebljivo u meni, zato bolje da nestane što pre.
Nek ostavi samo mehanizam što uporno kuca, jer u ogromnom hladnom hodniku ima mesta za još jedno truplo koje zna saopštiti tačno vreme i bez kazaljki na sebi.

 

 

Advertisements

srednja pero laka forma

Nego, nema me. Vidljivo me nema. Radim već 10 godina, ovaj, dana i svaki dan mi novo vatreno krštenje. Juče sam ćakulala i sa Botom službeno, samo ne znam gde da tu legitimaciju okačim. Zbog toga su mi za čašu vode oteli 100 kinti ove naše smešne valute. To što pojedinci u skupim košuljama ne znaju kako se naručuje kafa jer ne mogu doći do nje od vinjaka, mene ne treba da košta kao decembarski račun za grejanje. Definitivno nas ne greje isto sunce. Nisam ni žuta ni plava, ali moram da primetim – zgodan čovek taj Bota još uvek. Ali bila bih i ja zgodan čovek da su mi njegova primanja.
Ako izuzmemo činjenicu da su mi svi dani u nedelji radni i da moram biti ozbiljna sve vreme, nije mi loše na poslu. Najveća muka mi je što ne stižem da spavam, pa moje telo više ne pravi razliku kad je na poslu a kad kod kuće.
Bavim se svim mogućim računima – za struju, gas, grejanje, a pošto je sutra 20-ti u mesecu – nekom će biti Sv. Jovan, a meni dan za plaćanje kablovske i telefona.
Pod parolom Budi lud, kad već jesi! listam štampu i kanale na tv-u u iščekivanju da li će parlamentarni izbori biti raspisani ili ne, u mojoj glavi je slika Saše Popovića koji umesto dalje ide, dalje ide…viče Vučić kaže, Vučić kaže, Vučić kaže, Vučić kaže, Vučić kaže, Vučić kaže… i tako sve do 29.januara.
Nego, s koji račun vi kuburite ovih dana?

p.s. srećan mi jubilej 😀

181388_4524328859089_894114692_n

vrištim i na jagodice

Pocepam nebo iznad glave i prospem vrisak u svemir.
Još me ljuti nesposobnost, beskičmenjaštvo. Nemoć za zdrav život.
Ne razumem da se neko može pomiriti sa tim ili da okrene glavu na drugu stranu, popularno još i kao ‘gleda(m) svoja posla’. Onog momenta kad čovek počne tako da se ponaša ne dostiže zrelost već umire. Umire čovek u parazitu koji ostaje da se poklanja okretanju glave i zatvaranju očiju.

Neću da se navikavam na nepravdu i neću dozvoliti da prolazi pored mene nezapaženo. Možda ne mogu da ispravim krivu Drinu al mogu svaki put jasno i glasno da je prozovem i nazovem pravim imenom.
Budi čovek, oglasi se. Pa, šta ako je kiša?! Možda se desi i da porasteš, čovek u tebi hoće sigurno.
Usudi se, uspravi se – civilizacija je upravo to.

kaži mi kako da se zovem

Jednom kad se obujem, pa vežem pertle ima i dalje da me ne zarezujete ni 3% kao ni do sada, ali će bar moja jaja, ovaj jajnici biti u normalnoj klikeraškoj veličini i neće praviti konkurenciju bubrezima što stanuju malo iznad.

Poslednjih dana krećem se u novom okruženju. Nema tapeta, al su zidovi sveže okrečeni. Vise neke silne slike i dela amatera-umetnika po ceni od 300 jevreja bez žute trake po komadu.
Pijem kafu sa čovekom koji skoro svaki dijalo(mono)log počinje sa „Mi, ljudi iz politike….“ a svaku ideju i predlog dočekuje sa „Čekaj, polako, ne može to samo tako.“ i završava izlaganje „Eto, na kraju je ispalo da se ne slažem, a nije.“

Ne krije da je imao koristi od politike, sve češće to priznaje i ne stidi se toga (valjda zato što su neki imali i veće). Ako čovek prizna odredjene grehe, a nije vernik, da li to znači da ih onda nije ni počinio. Vera prepoznaje greh, a nevernik pronalazi interes.
Pita otkud mogu znati da nije dobri Samaricanin?
Zaista me nasmejao tim pitanjem. Nasmejao je i sebe.
Rekoh mu: „Ne brini se, nemaš ti tu boju očiju.“

Izmestim se iz svog tela i gledam momenat kad mu govorim: „Čekaj sad ti, čoveče iz politike, i saslušaj , bar jednom mene, čovekoliku iz naroda, svesne prizemnog života i svih konkretnih životnih problema, čiji glas juriš. Samo budi bar malo pristojan i pusti me da izgovorim, pa onda nastavi da trviš….

Sve češće naglas razmišljam i o kloniranju, jer moje telo odlično poznaje svoje granice, tako što ih svakodnevno ostavlja u ludom delu svemira već oko 16h i ostatak dana ne znam ni sama kako izgura.
Koga god zakačim temom insistira na posedovanju originala, a original više ni sama ne prepoznajem.
Mutiram iz dana u dan, očekujem da ću jednog jutra u ogledalu ugledati ninja kornjaču i pitam se hoću li se u datom trenu setiti imena jer ono zavisi isključivo od boje poveza preko očiju koji mi se namesti.

hajdemo malo…

…na temu kako se dopasti muškarcima. Pošto je tema postala već ozbiljna nauka, u mom delu svemira može da posluži bar za razonodu. Znam da tu nema univerzalnog odgovora, al pretpostavimo da smo svi manje-više isti (ono kao – imamo noge do zemlje i glavu na ramenima – ok, znam da je sad diskutabilno ko šta šeta i da li išta šeta u glavi, al hajde da ne skrećem odmah s teme).
Elem, ako svi gledamo očima, slušamo ušima i njuškamo nosem, po opšte uvreženom mišljenju, žena treba da ima sise ili dupe. Nije na odmet i da ima oboje. Da odmah razjasnimo – ne pričam o ekstremnim vrednostima (5, 6, 7….), već o tome da taj deo kod žene treba biti primećen. Svi primetimo kad žena ima nešto od to dvoje.
Da li je prirodno ili nije, svejedno, pažnja je pažnja.
E sad, kaže jedan muškarac, ali i jedan tvit isto (ko koga ovde krade, stvarno me ne zanima):
Kad se pojavi devojka sa harizmom sve sise mogu da se spakuju i odu kući.
Donekle je ovo utešna izjava za sve žene koje su je uspele čuti ili pročitati od sisa, ali gde operiše taj doktor za harizme, koliko naplaćuje i kad će to biti dostupno u Srbiji. To mene zanima.
Ja se još nisam propisno opskrbila ni sisama, a muškarci ponovo izmislili toplu vodu. Posle pričaju kako mi, žene, ne znamo šta hoćemo.
Ma, nemojte, molim vas. A viiii?
Malo bi sise, malo dupe, malo harizmu. E, nema da može. I šta je sad za koga harizma?!?! Bar tu nije bilo nikakve dileme sa sisama i dupetima. Zna se šta je, kako, koliko i gde. Hajde, vi sad meni recite gde se ta harizma nalazi?

Pametnjaković će reći:
To nosiš u sebi.
– Pa, u sebi nosim i slepo crevo, al se niste setili njega! Hoću tačno da znam položaj i dimenzije tražene harizme.

Nećete da mi odgovorite, jer pitam gluposti?
E, baš me briga, jer sise su već otišle kući, a doktor za harizme još ne operiše po Srbiji.
Molim lepo i doviđenja, od ovog trena ni dupe više ne želi da razgovara sa vama
.

184645_203039579721839_100000473948439_779862_2558568_n_large

‘Pajooo, imam strašnu ideju za biznis!’

za koju godinu Big Brother će izgleda ‘vako

SCENARIO BR 1.

mesto dešavanja: kuća Velikog brata

ovog puta kuća (dvorište, bazen, spavaća soba) ostaje u mraku a svetlo usmereno KONAČNO na onaj veliki ekran, gde će ići sve vreme timeline TW. (delimično preuzeta ideja iz emisije ŽENE, epizoda posvećena društvenim mrežama – ova krađa je dokaz moje sposobnosti, inače ne bih, nikako, svih mi benkica i peska iz detinjstva)
Više neće biti važno ko piški, kaki, dahće ispod pokrivača ili hoće, samo u pisanoj formi, sve što smo mogli videti od toga, već je viđeno, a i mogućnost ubacivanja fotki i snimaka u tweet, takve banalnosti i dalje nam mogu dostaviti u izvornom obliku.)

CIILJ: (ako i jedan reality show ima cilj) što više sati aktivno provesti na timeline-u i imati što veći broj RT-a… poznati i (manje poznati) će iz udobnosti svoga doma i lapatopa ili neudobnosti svog moba, auta, stolice, splava, separea ili već… čega god, raditi ono što već rade na twitteru.

NAGRADA: followeriiiiiiiiiiiiii i…..iiiiiiiiiiiii!

Nova disciplina za ko će više, duže, bolje, spretnije, promućurnije..

SCENARIO BR. 2

mesto dešavanja: ista kuća, again…
akteri: isti, again…
samo sad su svetla svuda uključena, uz vrlo aktivan gore pomenuti ekran koji će i dalje biti centar sveta, ALI učesnici su u kući sa svojim elektronskim igračkicama (devojčice imaju crvene, dečaci plave, Boki13 i sva ostala polno neidentifikovana telaD, naravno, ljuŽbičaste (za neupućene to je ono što se dobije kad se izmešaju već pomenute dve osnovne boje)

SCENARIO BR. 3.

na dve televizije dva paralelna real šouVa, jedan sa poznatim facama koje se prikazuju, a drugi sa poznatim facama koje tweetaju.
U gužvi ja, ti, mi, vi, oni – publika luduje, o-je. 😀

e, da Kurir i ostala žuta papirologija izumire.. zašto?
zar treba većeg dokaza od činjenice da i moja malenkost piše i uz svu tu bruku je još neko i čita. (drugari moram ovde debelo da napomenem kako vas mnogo, mnogo volEm). 😀

p.s. ko mi mazne ideju za bilo koji scenario ili samo doradi pomenute nacrte, maznuću mu tw nalog i sve škakljive foldere iz kompića, tj. lapa-topića. zaFaljujem! 😀

htedoh onom slatkom debeljuci glumcu, pevaču, voditelju petkom, da pošaljem neki svoj predlog. Ozbiljno sam se bavila tom mišlju, u prilog golemoj raboti imam i listu ZA i PROTIV.

Na listi ZA stoji –

1. jedini taxista za kojeg znam da nije odr’o svoje klijente
2. zato što ga Kurir ne voli.

Međutim pošto sam Kurir već ubila (vodim se onom da i ubijanje glasnika šalje poruku), broj dva se briše sa liste, pa izgleda ovako
2. zato što ga Kurir ne voli.

A na listi PROTIV vrlo postojano prkosi

1. postaću njegova sestra od tetke,

a meni familije više preko, preko… Tražim reč. Nema je! Nek bude preko svega. Veći deo života tražim način da se odrodim i od dobrog dela ove koju već poznajem. Nisam te sreće da oni mene zaborave.

E, zbog toga je simpatični debeljuca na čekanju, ali pošto je Kurir izumrEo (govorimo o budućem vremenu), ostajemo samo mi ljudi, pa ćemo se dogovoriti.

Ok, možda je pretekao i po koji huligan. O tome čiji su huligani neki drugi put, ako vam sad dam scenario i za to, rizikujem da me proglasite promućurnom, tu titulu ni lud ne bi hteo. Zato ostanite u ubeđenju da sam lepa, s tom dijagnozom daleko bezbrižnije spim u Šunj ulici. 🙂

pušači nastavite da pušite i pomozite

Razmišljate da ostavite pušenje, ako vam ide – ostavite ga, ali nastavite da kupujete cigarete i pomozite! Dovoljno je da srebrnu foliju koju automatski po otvaranju kutije inače o(d/t)cepite, od sad – sačuvate. Za 10 000 tih listića jedna osoba će dobiti invalidska kolica. Pre skoro dva meseca smo obavešteni o ovome u kafiću u kom redovno ‘visimo’, nismo znali da li će išta značiti, ali nikoga nije koštalo da učestvuje i ljudi su se rado odazvali pozivu i proširili vest. Stigla nam je i povratna informacija da su kolica stigla posle slanja listića. Sad skupljamo drugih 10 000 folijica. Možda neki već znaju, ali verujem da će mnogima ovo biti prvi glas.

Nađite osobu u vašem kraju koja bez kolica ne može da sastavi dan, pokucajte joj na vrata i dajte listiće. LJudi koji stanuju na toj adresi znaće šta će i kuda će sa njima.

Ugostitelji pridružite se akciji, sve što treba da uložite je obaveštenje i prazna koverta. U ovom slučaju važi deviza –
Naše ništa, nekome može biti mnogo! Dozvolite i drugima da vide proleće!

p.s. Svi konkretni podaci namerno izostavljeni iz teksta, pokrenite se i razgovarajte sa ljudima iz svog kraja. Neće da škodi!