Arhive kategorija: shunjutanje

jedno rebro na radijatoru nazvacu po tebi

ako to nije izjava ljubavi, ja ne znam šta bi drugo moglo biti…
zamisli, komete nazivati po voljenim bićima koje su pitam Boga, Đavola, Miku i Žiku, ko zna gde, pored toliko radijatora koji su ljudima na dohvat ruke…
PRAVDA ZA RADIJATORE!!! TREBA I NJIMA ODMAH DATI CRVENO SLOVO U KALENDARU!

 

primećujem naglas…

čokolada, radijator, Adam – svi imaju rebra… dakle Bog nam se obraća u razlićitim oblicima….

kad malo bolje razmislim, toliko te volim da ću i dva rebra nazvati po tebi…kad se voli tu se i rasipa.

Advertisements

Na lakat…

„Dobro jutro, lutko. Šta bih mogao jesti danas?“
Obećala sam sebi da neću komentarisati i da ću se držati izvan cele priče, ali već druga radna nedelja prolazi a meni svako jutro počinje tim rečima.

Elem, doslovno između 6,20-6,30h jedan Bog stopostotnih promašaja pokušava da fascinira moju pekarku.

Žena srednjih četrdesetih godina sa mužem i dvoje skoro punoletne dece kod kuće, ovo suvislo pitanje sluša i na poslu. Naš, sad već provereni, ubica dobrog raspoloženja ubeđen je da je Bogom dan i da je još sa prvim „lutko“ raspametio metu,  a on umesto mete raspamećuje mene i to daleko delotvornije od budilnika na sabajle. Isuviše volim da spavam da bih zakidala sebi dragocenih 10 min sna u gluvo doba i krenula ranije kako bih ga izbegla, a opet sam sa daleko vise emocija vezana za platu nego za njega da bih trpela zakidanje iste zbog kašnjenja. 

Iz predočenih razloga, bitku vodim sa sobom svako jutro da ne zinem u toj pekari i odgrizem glavu uniformisanom organizmu ograničenih spoznaja i opažaja.

Već dva dana ne znam da li bih pre zagrlila ženu i plakala zajedno sa njom ili njemu rekla ‘čoveče, nemoj više molim te.  Radi za bednu platu, znači 100% nije plaćena da trpi bedna udvaranja.'(sadržina svega što ispuca posle uvoda istog je ‘kvaliteta’) .

Da menjam pekaru, ne mogu. Sve koje nude pošten doručak nisu mi  usput, druge dve ne zadovoljavaju moju prefinjenu njušku. 

I sad razmišljam šta mi je činiti:

1. Pekarki naći boljeg udvarača- postojeći će pored konkurencije – nestati ili promeniti ploču

2. Uletati u pekaru svako jutro s fantomkom na glavi i otimati doručak preko reda?!

Hmmm…haj’mo referendum, izbori, glasanje na moju muku.

Široke narodne mase ovog puta imaju pravo glasa samo ako su u glavi određenog stasa.

(veličina ušiju u ovoj raBOTi jako BITna) 🙂

Na izmaku…


​Rođena sam na granici vinskog i svinjskog Srema u jeku lubenica, a sa prvim višnjama  preselili su me u podnožje velebitskog kamena i pašnjaka, gde šljive i lešnici daju zaklon od sunca. Tih meseci me uspavljivao posoljeni sumrak. 

Banane su došle kao i nasušna potreba za mlekom. Kad malo bolje razmislim izgleda da već od tih prvih dana nije trebalo mnogo za motivaciju majmuna u meni.

A onda sa nagoveštajima prvog snega ponovo su me vratili u ravnicu. Moje tumbanje tamo-vamo slobodno se može reći da je urođeno. Lavanda je za osmeh,  maslina za kupanje, a lubenica za vijanje, biranje i duvanje svećica po horizontu celu malu večnost.

I da ne bude zabune, nisam ja vegan, nit umem da starim, ja samo svake godine organizujem ispraćaj za bostan, zato mašite. Mašite iz sve snage, one prolaze. 🙂

Ne zaboravi lepu reč, nikad ne znaš kad ti može ponovo zatrebati


​Seti se kad budeš plesala na vrhovima ostvarenih nada, smešeći se velikim robovima okovanim  u svojim još većim idealima o slobodi. 

Seti se i kad predosećaj sunovrata počne da steže kao zagrljaj sumo ratnika.

Seti i podseti me, luda glavo, da si živa, da možeš i da ćeš sutra ponovo biti tu da me zavrtiš u novom krugu svega, jer bogatstvo je već i samo postojanje ako umeš.

Opet nas čujem kako se smejemo, ali ovog puta u troglasu

Njoj je danas rodjendan. Drugi kako je tamo daleko. U odnosu na prošli, a i sve prethodne, sad se pre svega zove mama. Plavuša ima dečaka. Ljubav zbog koje je otišla ako je ikako moguće još je jača.
Ima i nove prijatelje, ali kaže da smo mi odavde bolji. Imam i ja nekoliko novih, ali i meni je ona, iako je sve tako daleko, nekako opet bolja.
Čini mi se, poprilično neskromno izjavljujem (ili samo primećujem), kako vreme odmiče postajemo samo bolje – prijateljice, osobe, žene.  I tom boljitku nema kraja, bar ne u postojećim galaksijama. 🙂
Za nju tamo negde i njenog dečaka što je uz nju tamo negde, šaljem nasmejano srce do neba i zagrljaj do Meseca, jer oni se tek sad bude.
Šećeri, srećan vam rodjendan.
1507166_10153626994355285_591735742_n-copy
Унесите поруку…

zajedno smo jači

Prošla je ponoć. Poželite mi sreću danas, drugari! Čuj, danas, ma cele ove nedelje i tako u buduće svaki dan. Kako se odmotava vreme izgleda da ću je izdašno trošitit bar do Nove godine. 🙂

Ponedeljak, buđenje u pola 6h i još jedan put. Put u novo.

Pričaću vam već kako plivam, a do tada fige, fige, fige. 😆

10690351_1602507173346282_8255967691325528327_n