Arhive kategorija: shunjutanje

tu negde …….

Nedaleko od zgrade u kojoj stanujem nalazilo se sastajalište lokalnih Indijanaca pod nazivom „Kafana na kraju sveta“. Mesto je bilo kao i lokalci –  samo još jedno u nizu identičnih. Često prazno,  predvidivo, po malo zapušteno i istrošeno od čekanja.  Kako sve ima svoj rok trajanja, tako je i ovo ispucalo svoj broj dana na kalendaru postojanja.  Par godina večnosti koje niko neće pamtiti.

Kafana je zatvorena, od svega ostao je samo Kraj sveta nedaleko od zgrade u kojoj stanujem. Tako da, ako se slučajno pitate šta je sa mnom, znajte da se vrzmam tu negde na kraju sveta i da je daleko od očekivanog – nema oštrih ivica, dubokih ponora, pustih ostrva…… ali su padovi i dalje bolni. Na prvi pogled, reklo bi se sasvim obična ulica, ali  u tu običnost sve može da se zamota, čak i po koji biser. 🙂

Advertisements

SRECAN MI DIVAN DAN

Kupila sam sebi rodjendanski poklon, tj. nisam jos – sutra cu.

ALI, odvagala sam,   izabrala konacno, cula strucna misljenja iiiiii sredila papire. Od sutra je i zvanicno moj, ceka me jos posla, ali osecaj je dobar. Pocinje nova avantura, ko nije spreman, pa jbg..bice, vezite se – polecemo. 🙂

Novi clan porodice je zeleno-sive boje i zato cemo ga od miloste zvati Konj.

E, da, rodjus je za 2 i po meseca, ali meni doslo da duvam bas danas – i da niste pomislili ono sto sam i ja prvo, vec se odmah prebacimo na drugo i  zapalimo baklje jer kako slika kaze –

 

 

 

Odlasci

Napuštaju nas bez najave, pozdrava. Tek tako. Dok smo na poslu, u svađi, na moru. Dok telefoniramo, delimo sreću.
Čekamo – povišicu, zeleno svetlo na raskrsnici, da se izduvamo, nahranimo psa, uozbiljimo, proputujemo svet.
Odlaze…..
I onda…..imamo prvi sledeći dan, pa 40 dana posle da prihvatimo odlazak. Možda je 40 dana tačno odstojanje za prihvatanje bilo koje stvarnosti. Stvarnosti koja staje u 40 reči ili samo dve – ‘jebi ga’.

jedno rebro na radijatoru nazvacu po tebi

ako to nije izjava ljubavi, ja ne znam šta bi drugo moglo biti…
zamisli, komete nazivati po voljenim bićima koje su pitam Boga, Đavola, Miku i Žiku, ko zna gde, pored toliko radijatora koji su ljudima na dohvat ruke…
PRAVDA ZA RADIJATORE!!! TREBA I NJIMA ODMAH DATI CRVENO SLOVO U KALENDARU!

 

primećujem naglas…

čokolada, radijator, Adam – svi imaju rebra… dakle Bog nam se obraća u razlićitim oblicima….

kad malo bolje razmislim, toliko te volim da ću i dva rebra nazvati po tebi…kad se voli tu se i rasipa.

Na lakat…

„Dobro jutro, lutko. Šta bih mogao jesti danas?“
Obećala sam sebi da neću komentarisati i da ću se držati izvan cele priče, ali već druga radna nedelja prolazi a meni svako jutro počinje tim rečima.

Elem, doslovno između 6,20-6,30h jedan Bog stopostotnih promašaja pokušava da fascinira moju pekarku.

Žena srednjih četrdesetih godina sa mužem i dvoje skoro punoletne dece kod kuće, ovo suvislo pitanje sluša i na poslu. Naš, sad već provereni, ubica dobrog raspoloženja ubeđen je da je Bogom dan i da je još sa prvim „lutko“ raspametio metu,  a on umesto mete raspamećuje mene i to daleko delotvornije od budilnika na sabajle. Isuviše volim da spavam da bih zakidala sebi dragocenih 10 min sna u gluvo doba i krenula ranije kako bih ga izbegla, a opet sam sa daleko vise emocija vezana za platu nego za njega da bih trpela zakidanje iste zbog kašnjenja. 

Iz predočenih razloga, bitku vodim sa sobom svako jutro da ne zinem u toj pekari i odgrizem glavu uniformisanom organizmu ograničenih spoznaja i opažaja.

Već dva dana ne znam da li bih pre zagrlila ženu i plakala zajedno sa njom ili njemu rekla ‘čoveče, nemoj više molim te.  Radi za bednu platu, znači 100% nije plaćena da trpi bedna udvaranja.'(sadržina svega što ispuca posle uvoda istog je ‘kvaliteta’) .

Da menjam pekaru, ne mogu. Sve koje nude pošten doručak nisu mi  usput, druge dve ne zadovoljavaju moju prefinjenu njušku. 

I sad razmišljam šta mi je činiti:

1. Pekarki naći boljeg udvarača- postojeći će pored konkurencije – nestati ili promeniti ploču

2. Uletati u pekaru svako jutro s fantomkom na glavi i otimati doručak preko reda?!

Hmmm…haj’mo referendum, izbori, glasanje na moju muku.

Široke narodne mase ovog puta imaju pravo glasa samo ako su u glavi određenog stasa.

(veličina ušiju u ovoj raBOTi jako BITna) 🙂