dozvola za zbunjenost

Odrastanje je nezadrziv proces, hteli mi to ili ne, ipak odrastamo (ovo se odnosi i na decake i to bas na sve, na zalost, pravilo ne podleze izuzecima :)) . E, sad u tom odrastanju postoji gomila susreta koji nas zateknu nespremnim. Evo jednog od pre par dana.

Radnju smestamo u gradski tramvaj br. 12, i sve pocinje u momentu kad pozelite ustupiti mesto starijoj osobi, a ona na vas zaurla iz petnih zila : „Sta Ti mislis koliko je meni godina ?!?!?!?! “ i tako nastavi da gundja iznad vase glave, o vaspitanju vase i istovremenom kaznjavanju njene generacije …  Moje „izvinite“ je bilo preslabasno da zaustavi lavinu. Srucila se na mene, silinom svojih argumenata, zasto jos uvek nismo spremni da udjemo u Evropu. U toj masi   izguzvanih lica, tek nesto posle 8h ujutru, pitah se kad pre stigoh do Evrope, posla sam samo do Banovog brda, koje nikad nije bilo dalje. Skoro zavapih: ‘Ali, gospodjo, nisam zelela da zavirujem u vase godine, omaklo mi se, dolazim iz  mesta gde jos uvek ljudi vole da provire kroz tudju tarabu, i to pripisujemo vise radoznalosti nego pakosti, kod nas se samo to desava, a i mene ovih dana sve vise brinu moje godine, pa nekako sam, sasvim slucajno, krajickom oka u ovoj guzvi okrznula Vase, pri ulasku. Obecavam Vam nece se vise ponoviti, cak cu reci i svima koje poznajem u mom mestu da to ne cine, to je najmanje sto mogu, jer u nasoj varosi nema gradskog prevoza, sve nam je na korak, dva.  Zato  iskreno primite moje izvinjenje, ocigledno je da ste Vi vec imali jos neku neprijatnost, osim jutrosnjeg budjenja. Mogu samo da pretpostavim koliko Vam je tesko palo moje obracanje.

Sve sam to htela da joj kazem ili bar deo toga sto mi se motalo po glavi, al ona je jos uvek bila ljuta i nekako, taman kad smo prosli Sajam, dokazala moju nedvosmislenu krivicu sto  Srbija  vec odavno nije clanica EU. Zena mi je zatvorila usta hiljadu puta, jos pre nego sto sam stigla i da ih otvorim , jednom.

Konacno. Pozeska. Moram da izadjem, al kako da ustanem, sta da kazem, jer moram nesto reci. Dok sam ustajala, promucah samo: “ Izvinite jos jednom, zbunila sam se „.

“ Zbunila?!?!? Boze, pa, ti zivis u Srbiji, ko ti je dozvolio da budes zbunjena, klipuro jedna ??“ – dobacila mi je zgranuto u prolazu.
Ovako nesto kod kuce se naziva porodicnim maltretiranjem, na poslu, nedavno, saznasmo da je to mobing, a u gradskom prevozu se to prepoznaje kao Srbija, ili da upotrebim jos jednu novu srpsku rec – tranzicija.

Pred vratima stana shvatih da sam, posle celog cirkusa,  zaboravila svratiti do prodavnice po namirnice. Resih ipak da kupovinu i sva obracanja nepoznatim licima odlozim za podne, jer ‘ovu klipuru’ zaista nije tesko zbuniti. Posao vec trazim, pa cu da potrazim i tu famoznu DOZVOLU, ko zna mozda je i nadjem, bar necim da popunim novcanik do sledece plate.

Advertisements

molba

Nekada davno, jednom dalekom zemljom, vladao je mudri kralj. Nasred kraljevstva nalazio se bunar iz koga su svi pili vodu. Jedne noci zla vestica je zatrovala vodu u bunaru. Sledeceg dana svi, osim kralja, su pili zatrovanu vodu  i izgubili razum. Kralj je pokusao nesto da uradi, da objasni narodu, ali narod je zakljucio da je kralj lud i da ga treba pogubiti.

Te noci je kralj otisao do bunara da popije vode.

u nadi da bunar nije presusio, molim sve one koji znaju da jave – kako doci do bunara.

u mraku

Ne veruj mi,

ako ti sva umiljata i snena,

onako, u sred noći,

kažem da te volim.

Ne veruj, čak i ako je istina.

Ili ako ti onako drsko, kroz smeh,

kažem: ‘ Ne volim te!’

i to gledajući te u oči, netremice,

ne veruj mi ni tad,

pa čak i ako nije laž.

Ne veruj mi…

jer noći su prevrtljive.

U mraku sve može,

tu neka druga pravila važe.

Sve je – jače, više, bolje, draže…

Tada neki drugi mi,

neke druge nas traže.

U mraku duša štošta,

naglas slaže.

Tad nema kasnije,

postoji samo sad.

Ne veruj mi u mraku,

nikad.

28.03.2005.

na samo njima svojstven nacin oni nas ipak vole..skoro kao pivo :)

Ženski hormoni

Uoči Nove godine smo se ponovo okupili i razgovarali o svemu i svačemu, sve dok jedan od nas nije upitao:
„Znate li da sam negde pročitao da u pivu ima ženskih hormona?“
Budući da svako od nas ima skrivenog naučnika u sebi, odlučili smo proveriti da li je ova izjava bila tačna ili ne…
Tako smo zaseli i popili jedno dvadesetak piva (naravno sve u interesu nauke)…
A sada slede rezultati ovog eksperimenta…

Znači posle 20 tura piva ispitivanja su pokazala da:
A) Svi smo se udebljali…
B) Svi smo u isti glas pričali, bez da bilo šta konkretno kažemo…
C) Naravno, niko nije slušao šta onaj drugi govori…
D) Imali smo poteškoća da vozimo ispravno…
E) Bilo nam je nemoguće racionalno razmotriti stvari, ma koliko one jednostavne bile…
F) Izričito smo negirali da smo pogrešili, premda je bilo evidentno da jesmo…
G) Svakih 5 minuta smo išli u toalet, naravno svi skupa…

Mislim da je pretpostavka dokazana…
PIVO JE PREPUNO ŽENSKIH HORMONA…

ovo su poruke u boci.. neke znaju adresu na koju putuju, a neke su tek tiho spuštene u vodu da ih struja nosi

%d bloggers like this: