Nije mi ništa

…
„samo još jedan dan koji je krenuo da se kotrlja nizbrdo…
pokušavam nacrtati onaj blesavi smajli na licu…
onaj koji govori „ok sam“… ali četkice ne ostavljaju vidljiv rezultat…
izgleda da je mastilo moje snage danas presušilo…
predajem se…puštam D-mol da crta neke svoje akvarele…
nadajući se ..možda do večeri izblede..
jer ne želim da objašnjavam…zašto mi u očima stanuju kiše…
ne bi razumeli ..kako kiše sećanja umeju da potope…
Predugo se igram žmurki sa zaboravom…neuspešno…
sećanja me nekako uvek pronađu..
Ti si i dalje glavna uloga u njima…
ona koja me pomera iz ležišta…
oduprem se povremeno..sakrijem iza osmeha…
iz detinjastog glupiranja …
iza laži serviranih drugima..“da mi ne značiš…da mi ne fališ..“
ljude je lako slagati…a sebe..?
Bol za tobom…za nama….
danas mi i ovo malo snage oduzima…
samo osmeh tužnog pajaca danas me oslikava…
…ne tražim da mi vratiš onaj deo mene..
koji je ostao kod tebe… umem ja i ovako „rasturena“ živeti… jbg,
živ se čovek na sve navikne…
tražim samo da mi vratiš osmeh…
treba mi u ovakvim danima…da mogu izaći pred ljude…
i uspešno odigrati predstavu…“nije mi ništa“..
a svašta mi je…“

pronađeno na fb sa potpisom Mesečeva kći