Znate kako nas neki susreti zateknu nespremnim. Najnespremnija sam subotom ujutru, kad posle večernje svirke na pijaci iscimana, sa punim kesama i rukama do kolena, prelistavam svoj nenapisani spisak, ko zna koji put. Onda, ispred ribarnice, kao za inat izmedju voća i povrća i ribe sa spiska, ošamari me tako obično:
Hej, jesi to, stvarno, ti?
Vraćam mu osmeh iz njegove vremenske dimenzije.
Ništa se nisi promenila.
Mrzim te naftalinske konstatacije, zašto ljudi promenu nužno doživljavaju lošom.
Htedoh da zavapim:
Jesam. Zaista se jesam promenila. Obično ne izgledam kao pokretno bure na -50 C. Lažem. Naravno da izgledam kao pokretno bure na -50 C, ali na sreću, kod nas nije – 50 C svaki dan. Sve ono u čemu izgledam dobro predvidjeno je za temperature iznad nule.
Telegrafski odgovaram na pitanja, opažam znake starenja na ono malo lica što mu se vidi.
Pitam se odakle mu volja za otezanjem susreta. Nikad nije bio od onih što izgovore više od dve rečenice u nizu, bar ne naglas. Ok, ruke su mu u džepovima, dobro je opremljen za ovaj minus. Priča o sebi, što iz ovog, što iz ‘naftalinskog’ perioda. Slušam ga sa svim kesama, još uvek umotana kao bure i savršeno razumem – kako uspeva da ne oseti ni zimu, ni ‘težinu’ januarske pijačne kupovine, ali nikako ne razumem kako je moguće da ne oseti smrad ribarnice?!?!?
**********
Upravo ručah i razmišljam kako sa jednim Čujemo se. možemo se izmigoljiti iz svake priče kao riba iz neveštih ruku.
Shunj ulica 
a vid’ nju sad! ko ti je taj? je li bitan ili je neki dosadnjakovic? mislim, koga jos briga sta se desava okolo ako se susretne sa nekim zbog koga srce bar i jedan bit preskoci… 🙂
Suzi, ne znam kakve probleme sa srcem da ima i preskakanja, čim se nije BAR ponudio oko kesa, može da produži dalje sa sve rukama u džepovima. 🙂
Izvukla si se poput jegulje. 🙂
Lugar, znam – kriva sam. 🙂
Kako lavica od nikakvog dogadjaja napravi neki, to je cudo 😀
Vama je svuda teatar 🙂
A cucete se na sveti nikad, cJenim
Nekad, cini mi se, je bolje ne sresti nekoga, bolje je da ostane u tamo nekom vremenu i secanju gde je bilo, bio, bila sve lepse.
Zeleniš, ma kakav teatar, život je cirkus, a mi samo statisti na žici. Naravno, nađe se i po neki lav da skače kroz vatrene obruče. 😀
Čujemo se, sigurno, čim prođe ova SEKA. Ipak, čuda su moguća. 😆
* SEKA – srpska ekonomska kriza again 😉
Zivot-cirkus naravno , mi samo balansiramo kao i moja balerina na zici u jednoj mojoj prici 😀
lavovi nisu teatralni
no, kazem da ne umemo da se izmigoljimo 😆
jelte Schunjice 😉
Sarah, ne migoljimo se, otkud ti to (?!?!), mi kroz vatrene obruče skačemo. Naravno, bez trunke teatralnosti. 😀
Schunjice uzimam te za svog glasnogovornika, ili ti PR 😀
pa sad ti vidi 😉
Sarah, gledam i ne znam kud ću pre. 😀
samo vas posmatram 🙄
Reci, zar nismo lepe i neteatralne? 😀 😆
Zeleniš, samo potvrdno klimni glavom, biće dovoljno.
Opet folira, kažem ti, i ostaće ti još i više u glavi!
Nataša, dobro mi ponovo svratila. 🙂
U glavi lagerujem što-šta, između ostalog i folirante. Na jedno uvo uđu, na drugo izađu sa određenom zadrškom u međuprostoru. Foliranti nisu neka šteta, oni se trude samo da pomute razum, koji nas nekad izneveri i sam od sebe.
Problem nastaje s onima koji se ustreme na srce, ako uspeju u svojoj nameri… Pa, to je već nepopravljiva šteta.
Dobro je dok možeš da razgraničavaš te dvije stvari.
Inače, dobro te našla ,uvijek!
Vremenom se sve nauči. 😉
Što si tako okrutna prema čoveku 😉
Šalim se 🙂
Kod sebe :mrgreen:, na primer, ne volim fragmente kad mi se neko nekad dopadao i to strašno, a posle.. skoro, pa ne mogu ni da ga smislim. Al’ to više govori o meni, nego o bilo kome ili čemu drugom, nažalost.
Ivana, umem da budem iskrena, na ne baš taktičan način, najčešće to opišu kao okrutno, ali trudim se koliko mogu da takve ‘akcije’ svedem na minimum. 🙂
Što se tiče ‘fragmenata kod sebe’, nemam problem sa ljudima koji su se meni dopadali, već sa onima koji se naknadno sete da sam im se ja ‘kao dopadala’. Imala sam više takvih ‘zgoda’, uglavnom ne umem da reagujem na način koji očekuju.
EEe Shunjalice …blago li se tebi kad ih sreces samo na pijaci…meni je svaki dan kad izadjem na Bulevar ribarnica …samo bolje mirise 🙂 a starosna struktura varira 🙂
Marko, srećem ih i ja svuda, al najviše ‘bole’ ispred ribarnice. 🙂
A što se tiče variranja starosne strukture kod tebe, sam si kriv. Što si kuvao sad kusaj. 😀 😀
VAla kusam 🙂 i posle kazu da lepi maniri su dobri hahah:)
Ljudi svašta pričaju, ne veruj baš u sve što čuješ. 🙂
(p.s. osim ako nisi čuo na blogu, onda sve veruj) 😀
Kako li bi bio dosadan da nije cirkus!
El, to nikad nećemo saznati, na sreću! 🙂