Mrzeli su me i dok su mi se udvarali sa neodoljivim smeškom. Mržnja je dolazila zbog onog što sam ili zbog onog što nisam, još uvek tu nit ne mogu tačno da dohvatim na ovom žičanom instrumentu života.
Kad ih nije vređala moja misao davila ih je moja ekavica.
Bilo je dana kad sam lakše skidala kožu nego se fokusirala na slovo E.
Lepota zbunjuje kad zaluta u kategoriju nepoželjnih, još ako ste žensko, zalutalo ili stiglo s namerom u sredinu gde su dugo odgajani da vas mrze, vrlo je moguće da će te se susresti sa šokom i uspeti mržnju odložiti na koji dan ili bar na period vašeg neposrednog prisustva sa istom. Lakše se mrzi punog stomaka.
Mržnja je jaka reč, još jači osećaj, neguje se godinama i možda će mi mnogi reći da ga olako rabim (koristim, upotrebljavam), kome smeta nek ga trampi za nevoljenje, netrpeljivost, bilo šta negativno s volumenom pojačanim na najjače.
„Ne moram da te znam da bih te mrzeo, dovoljno mi je da znam odakle dolaziš“ – reče mi neko koga u tom kraju smatraju intelektualcem.
Nasmejah se i rekoh:
„Dobro je da je tako i štedi energiju, molim te, jer da me poznaješ mrzeo bi me još više zbog genijalnosti koju posedujem a stekla sam je upravo tamo odakle znaš da dolazim.“
Ako kategoriji lepote u istim uslovima dodate i određenu količinu keša svaki negativan osećaj će definitivno biti odložen, ali izostanak slabosti ne prašta se nigde.
Voleli su me i zbog onog istog što jesam i zbog nesvesnosti kako kažu lične vrednosti. Inače, nisam ništa posebno, vučem taj mali poremećaj u odgoju – da volim život na ispravan način (ne kradi, ne mrzi, ne čini preljube, ne ubi) i samoljubiva sam mnogo više pred svetom nego u sebi, al postojim već dobrano i dovoljno dugo, postojim na mestu s kog dolazim i mestima na koja odlazim.
Shunj ulica 
Samo da znas da te mi ovde svi volimo – bas takvu, a oni koji mrze sami su nesrecni, jer srecnom i zadovoljnom coveku mrznja nije potrebna.
Mala B,
volEm i ja tebe i sve vas, baš ‘vak’a kak’a sam. 🙂
„Inače, nisam ništa posebno, vučem taj mali poremećaj u odgoju – da volim život na ispravan način (ne kradi, ne mrzi, ne čini preljube, ne ubi) i samoljubiva sam mnogo više pred svetom nego u sebi, al postojim već dobrano i dovoljno dugo, postojim na mestu s kog dolazim i mestima na koja odlazim.“
AMIN 🙂
Branislave,
haaaa-leluja i Halejeva kometa. 😀
Shunjo draga, gde od svih nas ovde normalnih, ti bas nalazis takve ludake ?!
a inace, da se muskarci boje zenske pameti… to znam iz iskustva, al` ja srecom nadjoh ovog mog genijalca koji je ludji i od mene – pa mu ne mogu nista… pogledaj malo bolje, na drugim mestima nego sto si do sada gledala, mora da se nalazi jedan – bas po tvojoj meri… ceka da ga otkrijes… 🙂
nedo,
naletim u prolazu na kojekakve i ne gledam ih – života mi i one rozLe benkice iz detinjstva što je nosih – već oni mene i šta da radim kao sam fino vOspitano čeljade, a i ‘vak’a lepotinja ženska ka’ šta sam ja ne sreće se baš svaki dan, zato nek ide život i kud koji s milim Bogom. Ne brigam doći će red i na mog genijalca. 🙂
😉
Šunjo, samo se dobro drži tamo gdje jesi, i uvijek jesi tamo gdje trenutno jesi. Ne daj nikom da ti to uzme kad već imaš. I moć premiještanja s mjesta ne mjesto.
Dodatak je , da nikad nas neće imati ono što nas nema sada, u trenu. Prođemo ko brzi voz i bez zadržavanja na usputnim stanicama.
natasa1,
upravo tako, slažem se sa tobom. 🙂
Podsetilo me je na mene jako. A ovaj intelektualac, nazalost,ima ih previshe takvih, ali ti se dobro branish svojom ljubavlju i svojom personom, sto mi je drago da chujem i procitam.
Oloriel,
dobro mi došla u Šunj sokak. 🙂
Ta vrsta inteligencije me ne može povrediti, ma kako zgodno pakovanje imali. Istrenirana sam odavno na provokaciju. Citirani ‘primerak’ iz posta čak više i poštujem, on je otvoren za razliku od onih što se smeškaju i fini su dok mi se obraćaju, a iza leđa me ‘časte’ sa daleko gorim gadostima po istom osnovu.
Dva su izbora, možemo ostati zatvoreni u sobi ili izaći među svet sa (za)štitom, moj je izbor da se čuvam osmehom. Učim još uvek. 🙂
Svi smo zapatili istu ulogu. Isto se ponašamo, i na osnovu toga neko nas voli neko ne. Samo što je onih što nas vole, daleko više. To je važno. Ona manjina, verovatno ni sebi nije dovoljna, pa kako ti da ih usrećiš???
Privateering,
ko je većina, a ko manjina zavisi i od mesta gde smo, a gde god da sam nevična sam sedenju u zatvorenom samo zato što okolini neće biti prijatno da me sretne ili čuje na ulici, prodavnici, kafiću, plaži. Ne nosim megafon, niti šetam transparente, samo nemam nameru da se zatvaram zato što je manjina na nekim terenima većina.
Možda ne bih birala ovu numeru kao muzički izbor, jer nisam u pitanju samo ja koja dolazim i odlazim, već i oni dragi ljudi koju su tamo sve vreme i život posmatraju sa drugog kraja.
Vidi, ako stvarno misliš da uspostaviš savršenstvo u sredini u kojoj živiš, da zadovoljiš svačije hirove i potrebe, ako stvarno misliš da je to na tebi…silno grešiš sinko. Tako se ne pravi aeroplan. Onaj ko te razume, ok. Oni koji tebe vide kao pripadnika neznamtinijakakve grupe, to je stvarno njihov problem.
Da li pišeš latinicu ili ćirilicu, govoriš jekavski ili ne, imaš tri uveta…skočimiša kao ljubimca… Koga je to zaista briga????????
Tvoji tekstovi su nekada razumljivi , nekada ne. NEkada znam o čemu pričaš, nekada naslućujem, i šta? Da li zbog toga da lepim etikete? Ne pada mi na pamet. Uglavnom ću pitati ono što nije jasno.
E, a oni drugi, koji ne traže pojašnjenje, STVARNO hoćeš da se upuštaš u takve debate, ratove, ispravljanje, dokazivanje? Za to, moje trpilo se istrošilo davnih dana.
Privateering,
‘ajmo na Kubu i danas. 🙂
Joj..ne staj mi na muku…pa na ušima bi otišao do Kube…
Zla ženo 😀 😀 😀
zlo sam da ne merem biti veće
Ne vidim te tako…samo se tako kaže 🙂
Veliki pozdrav, uživaj u traženju boja
Privateering,
ma, nemaš problema, znam taj izraz odavno, i sama ga za sebe koristim u šali. 🙂
Postojati na oba mesta je teško ali lepo i moguće. Veoma si iskrena, a često to nije na ceni. Znaš li zašto? Zato što bi i drugi hteli da ispolje tu vrstu iskrenosti ali je nemaju ili ne smeju. Pa mrze! A često su i ljubomorni. Ma nek ide život – zagrli ti samu sebe :).
tanjatg,
hvala na razumevanju i podršci.
Već su mi govorili da sam veoma iskrena. Pokušavam to da shvatim jer ne razumem slojevitost iskrenosti, znam da nije sve crno ili belo, ali čini mi se da se može biti samo iskren, bez ‘pojačivača’ veoma, puno, mnogo.. 🙂
Imam druga koji mi je par puta rekao: „ti uvek pucaš u čelo.“ Komentar se odnosio svaki put na iskrenost, al to sam ja, još uvek drugačije ne umem. 🙂
I ne treba!
Mama je kriva .:)
Eto, teme za još neki post .:)
Super ti novi izgled stranice, iznenadila si me! Gdje ostade ono: papir trpi sve i što ja neću …nigdje. I ti si superiška…
natasa1,
hvala i meni se za sad sviđa, verovatno ću i zadržati ovaj ‘tapet’. 🙂
Trpi papir mnogo, al ljudi trpe još više.
Naravno da sam superiška, kad su i ljudi oko mene sjajni. 🙂