Ja sam dobro, a kako ste Vi – više ili manje?

Popijem pre neko veče i moj organizam vrlo mučno odgovori na sve to. Za mene, iako već odavno zrelo gazim ovim tlom, poprilično iznenađujuće. I za one koji me poznaju, bilo je isto tako, stoga je moralna ocena bila neizbežna od istih. Činjenica da mi je rođendan bio dan pre, nije opravdanje. I to što smo bile na mnogo dobroj svirci, ne pravda situaciju. Pa, ni druženje u usputnom kafeu posle fajronta u krugu od desetak poznanika kad je delovalo sasvim pristojno obrnuti još jednu turu na račun prethodnog dana,  gde me muka i dočekala posle pokušaja da nešto pojedem – nema opravdanja. Tri dana sam se pozdravljala i sa ovim i onim životom. Ali, zanimljivo je kad ponovo dođeš sebi, pa čuješ komentare  trezvenog sveta  koji je bio prisutan u momentu kad je moja pustolovina počela da prelazi u mukotrpno postojanje. Svi su imali gora izdanja od mene, ali su ih bolje sakrili – manje svedoka, u, takođe, manje svesnom stanju čini da umesto osude za isti greh dobijete popriličnu šaku razumevanja, a ponekad i ohrabrenje. Čudno, ali ne dotiče me mnogo, tek toliko da konstatujem uočeno.  Meni je dovoljna nagrada, što mi se organizam posle 5 dana vratio u prvobitno stanje, a šta ko misli ili smatra – nemam vremena, na sreću.

NEGO, da vam ispričam pravu muku iz mučilištva sErpskoga.

Rešim da kupim šporet i odem u radnju posle celih 15 min pretrage po netu. Tražim šta mi zapalo za oko, kažu može. Pozvaće me za 2-3 dana samo da ga obezbede od dobavljača i posle jos 1-2 dana  stiže mi na vrata. Posle 7 dana dođe meni do mozga da niko nije zvao. (ovo nije baš pohvalan trenutak, jer otkriva koliko često kuvam, ali …biće bolje, života mi – udaću se i ja jednom, pa ćete videti kad muško zakuuuuuukaaaaa).

Osmog dana odem opet u radnju, kad sve super, sjajno, bajno. Stiglo je od dobavljača na vreme, imaju ga u magacinu – samo su zaboravili mene da nazovu. Obavim kupovinu konačno i kažu stiže za dan-dva-tri najviše. I to isporuka do vrata, nema veze što je zgrada i treći sprat bez lifta. Samo kad se jave da stižu da obezbedimo još jedna leđa i to je sve.

Stiglo sve u roku, al od isporuke do vrata ništa- piši propalo.

U svojoj režiji dobacimo uređaj do trećeg sprata i otvorimo, kad ono ćorak – nema kabla. Odem, opet, do radnje da kupim kabal, kad opet ćorak- nemaju kablove. Posle pitanja gde da kupim – pošalju u drugu konkurentsku radnju. Odem kod njih – ne prodaju ni oni, ali na sreću oni me upute na pravu adresu. U trećoj radnji – objasnim ženi svoju muku, na šta mi ona kaže:

– AA, pa to je njima normalno, podrazumeva se da uređaj dolazi bez kabla. Rekoh – Možda njima koji prodaju, meni koja kupujem baš i ne.

Dobijam kabal, kad sa jedne strane vire žice. Rekoh

-Jeste vi sigurni da je ovo jedini kabl koji postoji?,

kaže prodavačica

– Da,da, taj je pravi – sad vam treba ovlašćeni električar da to poveže kako bi garancija bila važeća.

– Vi to ozbiljno?

Smeje se.

-Najozbiljnije.

I kome posle svega da se čovek mile majke. Došlo mi da po peti put odem u radnju gde smo uzeli uređaj i istovarim joj celokupno oduševljenje uslugom sa sve šporetom i kupim ga na drugoj adresi.

Da se ne lažemo još 7 dana nekuvanja za mene i nije baš nedostižno, ali da se, opet, ne lažemo, ne nosi mi se ponovo onaj šporet 3 sprata, pa makar bilo i nizbrdo.