‘Pajooo, imam strašnu ideju za biznis!’

za koju godinu Big Brother će izgleda ‘vako

SCENARIO BR 1.

mesto dešavanja: kuća Velikog brata

ovog puta kuća (dvorište, bazen, spavaća soba) ostaje u mraku a svetlo usmereno KONAČNO na onaj veliki ekran, gde će ići sve vreme timeline TW. (delimično preuzeta ideja iz emisije ŽENE, epizoda posvećena društvenim mrežama – ova krađa je dokaz moje sposobnosti, inače ne bih, nikako, svih mi benkica i peska iz detinjstva)
Više neće biti važno ko piški, kaki, dahće ispod pokrivača ili hoće, samo u pisanoj formi, sve što smo mogli videti od toga, već je viđeno, a i mogućnost ubacivanja fotki i snimaka u tweet, takve banalnosti i dalje nam mogu dostaviti u izvornom obliku.)

CIILJ: (ako i jedan reality show ima cilj) što više sati aktivno provesti na timeline-u i imati što veći broj RT-a… poznati i (manje poznati) će iz udobnosti svoga doma i lapatopa ili neudobnosti svog moba, auta, stolice, splava, separea ili već… čega god, raditi ono što već rade na twitteru.

NAGRADA: followeriiiiiiiiiiiiii i…..iiiiiiiiiiiii!

Nova disciplina za ko će više, duže, bolje, spretnije, promućurnije..

SCENARIO BR. 2

mesto dešavanja: ista kuća, again…
akteri: isti, again…
samo sad su svetla svuda uključena, uz vrlo aktivan gore pomenuti ekran koji će i dalje biti centar sveta, ALI učesnici su u kući sa svojim elektronskim igračkicama (devojčice imaju crvene, dečaci plave, Boki13 i sva ostala polno neidentifikovana telaD, naravno, ljuŽbičaste (za neupućene to je ono što se dobije kad se izmešaju već pomenute dve osnovne boje)

SCENARIO BR. 3.

na dve televizije dva paralelna real šouVa, jedan sa poznatim facama koje se prikazuju, a drugi sa poznatim facama koje tweetaju.
U gužvi ja, ti, mi, vi, oni – publika luduje, o-je. 😀

e, da Kurir i ostala žuta papirologija izumire.. zašto?
zar treba većeg dokaza od činjenice da i moja malenkost piše i uz svu tu bruku je još neko i čita. (drugari moram ovde debelo da napomenem kako vas mnogo, mnogo volEm). 😀

p.s. ko mi mazne ideju za bilo koji scenario ili samo doradi pomenute nacrte, maznuću mu tw nalog i sve škakljive foldere iz kompića, tj. lapa-topića. zaFaljujem! 😀

htedoh onom slatkom debeljuci glumcu, pevaču, voditelju petkom, da pošaljem neki svoj predlog. Ozbiljno sam se bavila tom mišlju, u prilog golemoj raboti imam i listu ZA i PROTIV.

Na listi ZA stoji –

1. jedini taxista za kojeg znam da nije odr’o svoje klijente
2. zato što ga Kurir ne voli.

Međutim pošto sam Kurir već ubila (vodim se onom da i ubijanje glasnika šalje poruku), broj dva se briše sa liste, pa izgleda ovako
2. zato što ga Kurir ne voli.

A na listi PROTIV vrlo postojano prkosi

1. postaću njegova sestra od tetke,

a meni familije više preko, preko… Tražim reč. Nema je! Nek bude preko svega. Veći deo života tražim način da se odrodim i od dobrog dela ove koju već poznajem. Nisam te sreće da oni mene zaborave.

E, zbog toga je simpatični debeljuca na čekanju, ali pošto je Kurir izumrEo (govorimo o budućem vremenu), ostajemo samo mi ljudi, pa ćemo se dogovoriti.

Ok, možda je pretekao i po koji huligan. O tome čiji su huligani neki drugi put, ako vam sad dam scenario i za to, rizikujem da me proglasite promućurnom, tu titulu ni lud ne bi hteo. Zato ostanite u ubeđenju da sam lepa, s tom dijagnozom daleko bezbrižnije spim u Šunj ulici. 🙂

prizovi jesen

u ogledalu devojka sa pticom na obrazu i senom u očima,
cepka dan na krpice..
svaku obeležava sedefom na mestu gde će da se nasmeši..
krpi stazu lišćem
da još jednom prođe hasurom od starog zlata..
pobegulja s’ obraza seli njen pogled
u toplije krajeve..
srce se ljulja poput barke,
dok ogledalo bez buke menja odraz..
sve se može ako šušneš u pravoj boji..

za sanjare i još po nekog

Sastavi dlanove, sklopi kapke i kroz trepuške proviri u nebo.
S obližnje crkve čućeš da se juče pozdravlja sa sutra kroz poljubac male i velike kazaljke.
Zadržavaju susret da bi Ti obeležila noć užarenom željom.
Na simsu prozora prstom povuci liniju, pomozi čaroliji da nađe svoj početak.
Nestrpljenje bosim stopalima utabaj u pod i vrati se u postelju.
Noć zna šta joj je činiti, a ti sad, ako baš hoćeš, možeš i da otvoriš oči, ali ja ti moju želju neći reći makar me golicala dok ne svane. 🙂

jedan od onih..

“I bila je noć, u ulici Dositejevoj, u Novom Sadu, na Dunavu… A ja sam dolazio sa nekog mesta na kom su svi bili, recimo, rumeni kao kuvano vino koje su pili i gde su svi mirisali na karanfilić i čudno se zgledali kad bi neko zapevao jednu od onih pesama koje se, znate, baš i nisu pevale tada…

I dugo sam stajao pod njenim prozorom tražeći, kao, nešto po džepovima a tišina je bila… Jedino odjek koraka daleko dole, niz Kisački drum iza onog nadvožnjaka, možda i dalje, i lepet nekih zagubljenih krila oko Almaške crkve, a opet… Ni na trenutak nisam čuo kako diše u snu moje pile… kako diše…“

vetar mi žile kida

Ustala sam umorna, ali ne i poražena.
Izborila se za spokojno jutro.
A onda, je podne donelo leptira.
Ponovo je mahnuo krilom iznad zelenog cveta i više nisam imala snage.
Vrlo glasno nisam volela odabrane.
Ni sebe nisam volela tako razdražljivu, zajedljivu.
Samo svojim postojanjem ovog puta probudili su sve ono što ne želim da nosim u sebi.
Već duže vreme slutim nevolju, sad znam i ko je donosi.
Da su kanibali davno bi se zadovoljili kostima i mesom, da su vampiri čaša moga postojanja bila bi prazna.
Nisam neiskusna pri susretima sa njima (ne znam da li me ta spoznaja više poražava ili bodri), jer krv me njihova gazi.
To je ono što boli.
Ringišpil će se zavrteti još jednom, znam tu vožnju, znam i kako završava.
Leptiri su krivi … što padam.

vitamini koji čine čuda..

u tegle spakovati nešto peska, soli, vode i sunca,
staklo zamotati u novine…
vaditi po potrebi….
upisati časove veslanja,
u slučaju zemljotresa ili druge vremenske nepogode
pri kojoj bi osetljivi materijal stradao,
a sadržaj se izlio..
uz obaveznu kutiju mente,
čarobnog mirisa prve pomoći,
ušuškani u zagrljaj
rugajte se zimi
s toplije strane prozora. 😀

ne piše mi se

Ustvari, samo sebe ne mogu da nateram, ni na pisanje, ni na čitanje, a uvek imam šta da kažem. Osećam se kao grešnik, i već zamišljam kako će u budućnosti, ako već sad nije stiglo to vreme, biti internet pandam crkvi. Znate ono pitanje
‘koliko je prošlo od vaše poslednje ispovesti?’
E, tako i sad zamišljam da će negde posle ukucavanja lozinke stajati
‘koliko je prošlo od vaše poslednje posete društvenim mrežama?’
i u zavisnosti od odgovora, videćete da li ćete dobiti zeleno ili crveno svetlo. Da li treba ponovo da prođete obuku za rukovanje određenim alatkama u online svetu.. koliko je vaših ‘prijatelja’ rešilo da vam uskrati svoju pažnju…
Dokaz vašeg pulsa je online aktivnost, ako google ne zna da vi postojite, ko ste vi da tvrdite suprotno i na koji bi način uopšte mogli dokazati da ‘svemogući’ (google) greši?!!?
I tako, svašta bih vam još nešto rekla, al ne da mi se.
E, da, mrzim gripu!

uz potpis Duška Radovića

“Videćete, to će biti lepa i važna godina. Biće velika – od januara sve do decembra. U nju će stati svi rođendani i mnogo nezaboravnih trenutaka. Biće to godina koja se pamti. Negde će sagraditi put, negde most, negde školu. Mnogi će se useliti u nove stanove. Svi će se nečemu obradovati. Slušaćemo dobre vesti. To će biti godina u kojoj se raste. Deca Srbije porašće u novoj godini za preko 20 miliona centimetara i za više od 20 miliona kilograma. Mnogo će se prodavati ogledala i češljevi. Lekari će zevati u ambulantama jer ćemo biti zdraviji nego ikad. Biće to godina lepa kao slika. Procvetaće bagrem i lipa. Rodiće ponovo trešnje. šljive i grožđe. Nebo će biti plavo i veliko. Sunce će nam biti lepo i toplo. Neko će napisati novu pesmu. Neko će se prvi put zaljubiti. Nove majke nosiće u rukama novu decu. To će biti dobra godina. Radićemo, učiti i pevati. Kad se zamorimo, uvek će na vreme doći subota i nedelja. Završićemo neke važne poslove i započeti neke još važnije. Svi ćemo se slikati, za uspomenu na tu dobru godinu. Kad se ponovo sretnemo, 31. decembra, nećemo se poznati jer ćemo svi biti veći, lepši i pametniji…“

Ovo je ne tako davno pisano u zemlji kojom hodimo, samo…