izvučeno iz internet-riznice…

“Znaš prijatelju, ja sam nju voleo. Ono mislim, baš voleo. Istinski, ludo i bez razmišljanja. Bila mi je jedina. Moja tajna, ona najveća. Sa mnogima sam bio, ali uvek sam nju nosio u srcu. Najviše mi je trebala, a eto.. Baš njoj sam najviše bola donosio. Nisam mogao da prihvatim činjenicu da volim, pa sam je terao od sebe.  Stalno joj se vraćao, a ustvari bežao od nje. U jednom trenutku pokazao bih joj da mi je stalo,  a u sledećem dokazao da sam djubre. I najgore od svega, kad god bih se vratio, ona je bila tu.  A sada…
-A šta sada? Preboleo si je?
Ma kakvi! Ima trenutaka kada je zaboravim na tren, ono kad alkoholom ubijem zadnji komad mene.
–  Zašto sada ne odeš i kažeš joj sve?
Eh, vidiš… Uspeo sam šta sam hteo. Otišla je od mene.  Sad kad se vratim, više je nema. Kažu da voli drugog, znam da to nije istina.. Ali ..
– Idi do nje onda.
Ne mogu.
– Zašto?
Uključila je razum. Shvatila je da sam, ipak, preveliko đubre i da je ne mogu voleti nikad. Voleti onako, klasično. Ne mogu biti tu za nju, a uvek ću očekivati da ona bude tu za mene.  Ne mogu kad joj bude najteže doći i zagrliti je, mada znam da ona meni bi.
-Tebe je nemoguće shvatiti!
Eh prijatelju,znam.. To čujem često. Samo jedna osoba mi je rekla da me razume..
-Ko!?
Pa, ona, druže…“

Advertisements

20 mišljenja na „izvučeno iz internet-riznice…“

  1. … druže čekaj da ti kažem nešto iskreno: velika si ti pizda. Ogromna. Kriješ se k’o fol iza ljubavi. I sebičan si druže. Ja kad ti kažem.

    Ne remeti joj život, bolje ti je da se, u svojoj nesigurnosti, makneš od nje.
    Laže da te razumije, možda te malo i žali.. Samo te „razumjevanjem“ drži na pristojnoj udaljenosti.

    Taman me svi vi popljuvali, morala sam.

  2. … mada je i dozlogrdilo, pa je otišla drugome! Mi, žene smo čudo! Trpimo, trpimo, trpimo, do poslednjeg atoma snage. Treba samo da se pojavi neko drugi i CIAO BABY, CIAO!!!

  3. Malo je hrabrih medju njima koji umeju zaista da imaju ono što žele, da to i voli i opevaju u trenu kad traje, i da s etrude da taj tren bude što duži. Većina voli „posthumno“ da oplakuje. Lažni ponos i sujeta? Oholost? Nesigurnost maskirana grubošću, Šta god da je – neka im je.

  4. @svi,

    drugari šta da vam kažem, drago mi je da je tekst mnoge dirnuo, ali nije moj, mada je priča tako često viđena, viđenija od života, zato joj dadoh prozor u Šunj ulici…

    i kako pesma kaže – nije život jedna žena, što si glavo zamišljena… 🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s