ako još ne znate…

moze i preko interneta

Virtuelni šalter za građane

Građani koji su uključeni u obavezno socijalno osiguranje i imaju važeću ličnu kartu  mogu preko internet portala videti da li im poslodavci plaćaju doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje i u kom iznosu, da li su prijavljeni, odnosno odjavljeni i s kojim datumima, da li su eventualne promene ažurirane u bazi Fonda i sl. Uvid u podatke u bazi Fonda se može ostvariti neograničen broj puta i usluga je besplatna. Ovakvi podaci i informacije i do sada su mogli da se dobiju, ali samo dolaskom na šalter filijale Fonda. Da bi obezbedili punu sigurnost i zaštitu ličnih podataka korisnika ove usluge, predviđene su šifre, odnosno pin kodovi, koji se uzimaju na šalteru Fonda jednom, i koriste trajno ili, u slučaju da ih izgubite, možete tražiti i dobiti novu šifru. Ukucavanjem jedinstvenog matičnog broja i pin koda na portalu Fonda http://www.pio.rs/Uvid u podatke matične evidencije za osiguranike dobijate na uvid svoje podatke. Pin kodovi se izdaju u filijalama i službama filijala.

Građani, koji se opredele za ovaj servis, a imaju neke nejasnoće ili dileme, mogu se putem mejla obratiti na sledeću adresu webservisi@pio.rs i dobiće odgovore. http://www.pio.rs/sr/cr/

• prvo www.pio.rs ….
• pa УВИД У ПОДАТКЕ МАТИЧНЕ ЕВИДЕНЦИЈЕ ЗА ОСИГУРАНИКЕ
• 

  Републички фонд за пензиjско и инвалидско осигурање Републике Србиjе

  www.pio.rs

  Сајт ажуриран 14.06.2011. Оптимизован за све новије верзије интернет претраживача
  
  
  napomena – KAO I ZA ‘ONE’ ŠALTERE I ZA OVAJ  VIRTUELNI ĆE VAM TREBATI UPORNOST!

jednačina sa bezbroj nepoznatih, a ima samo dva činioca – misao i emociju…

Sedim i mislim, ustvari sedim i pratim slike u mojoj glavi ponukane osećajem koji kreće iz grla. U našem narodu je uvrežena triologija zla. Kad vam se nešto loše desi ili do vas stigne loš glas, krug se zatvara tek posle trećeg zla, verovatno otud i potiče ono ‘uvek može biti gore’. Ako se krug i zatvorio, niko ne garantuje da se ne može istog časa otvoriti novi, gori ili da se neće vezati još dva kruga tek da se ispuni ono trojstvo s početka verovanja. Mnogi sumnjaju u ovu teoriju, ali ona se uvek potvrdi na najbanalnijem primeru – je l’ vam crklo nekad nešto od bele tehnike?
Ili možete li tačno da prebrojite koliko puta ste osetili da ste upravo vi bili Marfiju inspiracija za bar jedan njegov zakon?

U poslednjih 10 dana tri tragedije su bez kucanja i izuvanja prešle prag mog doma, dve su nemerljivih razmera, treća je ‘samo’ tragedija. Ni jedna nije odnela žrtvu iz mog krvnog klana, ali je svaka učinila da spavanje bude sve sem odmora.
Na ulici, čak i najneuviđajniji pričaju tiše, nakratko je nestala bahatost sa svih ćoškova. Glasine bojažljivo putuju svim sporednim putevima ne oskudevajući ni grama u svojoj mašti. Oni što ne znaju šta se desilo ne prestaju da zapitkuju, oni što znaju po nešto o nemilim događajima ne prestaju da se pitaju kako se rešiti tog saznanja.

Kad bi 10-toro ljudi zatvorili u jednu sobu, svako bi mogao da iskaže svoje neslaganje na pitanja o politici, veri, sportu, pa čak i o lepoti jer odavno nije popularno konstatovati očigledno. Kategorija ukusa je sve šira i sve podložnija kritici. Jedino još oko čega vam je dozvoljeno da se složite s nekim, a da se zbog toga vaša inteligencija ne dovede pod znak pitanja je tragedija ma koje vrste. Otud i solidarnost u teškim trenucima. Sve više sam ubeđena da ljude treba lagati o svemu, jer ako ne mogu da se slože oko najobičnijih stvari ne treba da se slažu ni oko tragedije. Ona će uvek biti podjednako teška i uznemirujuća. Nije joj potrebno ni jedno klimanje glavom da bi postojala u svom užasu. Gomilu ‘stvari’ treba spremiti što dalje od domašaja ljudske spoznaje, jer samo na taj način će planeta nastaviti da se okreće.

Ne tražite tragove inteligencije u ovim rečima ili dodirne veze sa naslovom. Ovo su samo sličice koje kreću iz grla i vapaj za bukom primitivizma koji mi nedostaje poslednjih dana, nisam verovala da ću ovo ikad izgovoriti, a kamoli napisati, ali, evo, i ova izjava je dokumentovana.

drugi nesporazum sa komšilukom…

ps. za one što ne znaju, prvi nesporazum je kad komšinicu pozovete na kafu, a ona dođe popije kafu i ode. 🙂

a sad malo o vremenu

zbog nedavnog nesporazuma uputstvo za čitanje –
svaku reč u tekstu shvatiti bukvalno, ali samo ovaj put

Šunja: Lep hladan dan!
11:31 am – ovde

Nije Šunja: Opet šugava kiša!
11:31 am – nije ovde

Opet Šunja: mmmmmm… kafa!
11:31 am – opet ovde

Nije Nije Šunja: Što sam se i budio jutros!
11:31 am = 09:31 pm – druga strana planete

Nije Nije Nije Šunja: Pojačaj srce na najjače! NEXT!
11:31 am – Prva tv

Nije Nije Nije Nije Šunja: Evo je! Žuta minuta je tu!
11:31 am – soba do ovde

Nije Nije Nije Nije Nije Šunja: Još jedan dan!
11:31 am – (n)i ovde, (n)i tamo

Nije…..Nije Šunja: Pih, ponedeljak!
11:31 am – na pola puta do tamo

Nije Nije…..Nije Šunja: tu-tu-tu-tu-tuuuu!
11:31 am – s obe strane žice

Kako meteorologu objasniti jednominutnu rupu u vremenu?!?!

feminizam – šta je to?

Po rođenju osuđeni smo na patrijarhat, a ako se u dvehiljadeinekoj zateknete na planeti Zemlji kao žensko osuđeni ste i na feminizam. Ima li žena danas mogućnost da ne bude feministkinja ili je osuđena na njega već po rođenju?

Kroz prepisku kod Mahlat shvatila sam da imam veliki problem sa feminizmom. Nisam imala problema sa razumevanjem teksta autora, koliko sam imala problema sa razumevanjem određenih komentara. Nekako živim u ubeđenju da mislimo sve što napišemo, ali da mislimo i izvan napisanog. Nekad se u pisanju koristimo teatralnošću, ali sve je u svrhu slanja određene poruke.
Kroz stav jedne zvanično deklarisane feministkinje izvukoh niz pitanja koji me strahovito zbunjuju. Recimo, ako me muško gađa kamenom treba li njemu zbog izborene ravnopravnosti da uzvratim istim ili već zbog dugovekovnog planetarnog patrijarhata treba da se i bez njegovog bacanja osetim kamenovanom i gađam ga pre nego što on i pomisli da zamahne (pod pretpostavkom da uopšte misli o tome)? A, ako me kojim slučajem iz samo njoj znanih razloga žensko pogodi kamenom nju treba da gađam hlebom zbog svoje više spoznaje (stanja svesti) i sažalim se sa neverovatnom dozom razumevanja na njenu nesvest i ‘slabost’?? Još sam mlada i na kamen reagujem kamenom ko god ga bacao. (molim da se ‘kamen’ ne tumači doslovno, ali ako je nekom lakše može i tako).

Koliko sam razumela žene treba da ‘ratuju’ sa muškarcima, a ne među sobom, jer kad se sretnu dve žene, jaka i slaba, treba ‘ova-onoj’ da pripomogne iliti objasni da su obe u ratu sa muškarcima, ako jedna ne može da razume taj deo njeno nerazumevanje je čini slabom, ako ona jadna to ne može da vidi, treba joj crtati njenu slabost šarajući hiljadu puta po istom papiru istu stvar. Naravno, da pokušaj ne urodi plodom. Ustvari, u celoj polemici nije sporno njihovo nerazumevanje već pretpostavljeno nerazumevanje ‘slabe’ čitateljke.

Spomenuta teoretičarka je pogođena virtuelnom psovkom jer jednoj jakoj ženi je pukao film od silnog vrtenja u krug, trenutak očigledne slabosti. Pitam se, šta se desilo u tom trenu s razumevanjem ženske slabosti i ‘onih drugih uslova’ koji nam nisu svima isti?!?

Takođe, lični primer nije dovoljan i ne može se uzeti za obrazac ako ste slučajno ili vrlo namerno ‘jaka’ žena, mada poznajem veći broj samostalnih i samosvesnih žena, jedna od meni najdražih je moja majka, al da ne patetišemo, očigledno joj niko nije stigao da objasni kako je samohrana majka dvoje dece u muškom svetu slaba žena (?!?!). Za obrazac, a samim tim i debeo dalji razvoj teorije feminizma uzima se i dan danas isključivo slabost. Razumem da je ovo bila polazna tačka pre 50 i kusur godina, mada i tada žene nisu bile slabije, već obespravljenije, ali danas takvo polazište mi je smešno. Zar ne treba i feminizam da nadograđuje svoju polaznu tačku?
Nemam sise (ok – imam, ali ne one sise), nemam posao, nemam partijsku knjižicu, moguće je i da nisam feministkinja, ako bismo dovoljno dugo me analizirali možda bi stigli i do toga da nisam žensko. Teorija je čudo, svašta može da ustanovi, ali šta god ona ustanovila jedan pogled u moje gaćice i ostajem žensko, mada više volim da verujem da sam ‘ljudov’, bar zero.

Isto tako živim u ubeđenju da dok se drugi bore za sebe, bore se i za mene, kao da dok se ja borim za sebe, borim se i za druge (ovde bih dodala ljude, ali može da stoji i žene pošto sam uz sve sumnje ipak žensko), jer svaki kolektiv počinje sa pojedincem i na nekom ličnom primeru, mi smo ti koji biramo svoj primer.

Ne mislim da je žena slaba i da sve imaju iste uslove, ali nemaju ih ni muškarci iako žive u muškom svetu. Postoje jaki i slabi muškarci, a postoje i jake i slabe žene. Prilično smo izjednačeni u svojoj prirodi. Da, ljudi smo, nismo životinje, ali od svoje prirode ne možemo pobeći, rađamo se s razlikama i već više hiljada godina nikako da naučimo kako se s njima živi čak i kad govorimo isti jezik.

da li je istina slon?

Pet slepaca naletelo je na slona.
Prvi slepac dotače njegovu nogu i reče:
– Slon je drvo!
Drugi slepac ga opipa za surlu i reče:
– Slon je zmija!
Treći slepac se dohvati kljove i reče:
– Slon je koplje!

** ** **

Da, istina je slon, a slon je skup od četiri drveta, dva koplja i jedne zmije, ali pitam se da je kojim slučajem slon bio bez kljova i sedeo povijene surle kad su slepci naišli na njega da li bi možda umesto drveta, koplja i zmije dobili odgovor da je slon stena.

****************

oglas

Serija je dokaz da očajne domaćice postoje, moja malenkost sa neuspelom bajalicom koja je trebalo da slomi Federerov servis je dokaz da postoje i očajne veštice.
Stoga, traži se veštica sa odličnim preporukama, pošla bih na časove veštičarenja. Rođena sam kao žensko i osnovne predispozicije već posedujem, ali želja mi je i da dodatno usavršim svoje moći na daljinu.
p.s. očekujem da se na oglas jave samo veštice višegAAAA reda

mobilni za’eb, ali za malo

Postoje ljudi koji prave gluposti kad se napiju, u tim trenucima zovu (koga već zovu) i šalju razne poruke. Onda te zgodne mobilne stvarčice postanu strašno nezgodne. Iskreno, nemam taj problem. Ja sebe za’ebem trezna. Kad se napijem meni lepo, sva ta sitna i krupna mehanika nije mi ni na kraj pameti, još ako je muzika dobra, noć se jutrom potpisuje.

Još juče bih vam verovatno pričala o svojoj poslednjoj gluposti, kako je sve počelo od tih par otkucanih brojki, kad mi se učinilo odjednom sve tako važno. Kotrljala sam se poprilično ove nedelje, menjala točkove i gradove, pa mi se učinilo da je sasvim u redu otkucati i te brojke. Mada, hajde da kažemo da je možda i zbog sunca, ako je mogla kiša da smeta prethodnih dana, što ne bi i sunce ovih?!? Ali umesto telefona zgrabila sam torbicu i zatvorila vrata za sobom. Bežična mehanika ostavljena je u stanu.

Je l’ vam se desilo nekad, da ste prepoznali par boja u prolazu i pomislili da je u pitanju vaše platno iz ateljea, a onda najsitnijim koracima se toliko približili da ste osetili teksturu zida koji se obukao u zavodljivi mural. Izležavao se na keju vodenog grada. I, odjednom sve što je bilo tako važno i tako strašno, bilo je ‘tako davno, juče još’. Balašević je pevušio taj stih u rasterećenoj glavi.
Od prošle noći okriviću saksiju s mog prozora, za leptira što mi golica usne i iskri osmeh. Samo toliko ću vam reći, jer sve od juče zaista više nije važno. Pogled na svet je mnogo lepši od jutros.

Izvučeno iz drafta sa oznakom
Poslednji put izmenjeno od strane korisnika shunjalica 14/06/2010 u 5:40 PM

stuck in